Božićne čestitke nekada su ispunjavale srca mnogih, upitali smo Karlovčane pišu li ih i danas

Prije pojave novih tehnologija Božićne čestitke mnogo su značile onima koji su ih dobivali, ali i onima koji su ih pisali. Bila je to komunikacija za koju se trebalo puno više potruditi: osmisliti, napisati, kupiti i naljepiti markicu, otići do poštanskog sandučića i poslati. Čestitke su tako poštom putovale u druge gradove, države i na druge kontinente. Provjerili smo pišu li građani danas čestitke. Evo što kažu:

– Pišem čestitke, šaljem ih u Njemačku, u Ameriku sam slala nekad prije, no sad više ne šaljem jer nemam više nikog tamo. Šaljem u Zagreb, u Slunj prijateljima i rodbini. Ja sam stara i nemam mobitel pa šaljem čestitke. To mi je utjeha. Ovako se trudim da ne zaboravim pisati, kaže nam nasmijana Katica koja za Božić pošalje oko 12 čestitki.
– Sve je manje familije pa sve manje šaljem. Puno zdravlja želim svima u novoj godini, da budu živi, umjereni i da se ne svađaju, da budu prijatelji svi, poručila je umirovljenica Katica Ivšić.

– Ne pišem čestitke, to smo nekad prije pisali, sad samo poruke mobitelom. Ovako je lakše, ali ono je bilo zanimljivije dok su se čestitke pisale. Ljepše je otići u goste i čestitati ljudima kako spada. No dobro, svi su sad ionako malo zakinuti u svemu, rekla je Marijana Vukušić.

– Sada slabije pišem božićne čestitke sve to sada pišemo na mobitelu ili se čujemo telefonski. Pisanje čestitki bilo mi je puno toplije i draže, ali sad je to tako, eto, druga vremena.

– Više ne pišem čestitke, nekoć davno smo pisali ali sad samo porukama, rekla je Marica Špoljarić.